Pojmovnik

Migranti

su osobe koje su odlučile da se presele u drugu državu kako bi poboljšale svoj život: pronalaskom posla u razvijenijim državama, školovanjem, spajanjem porodice i iz drugih razloga. Migranti bez bojazni po svoju bezbednost i život mogu da se vrate u zemlju porekla i oni nisu u riziku od progona, nasilja i kršenja ljudskih prava. Migranti nisu u potrebi za međunarodnom zaštitom i njihov status pravno regulišu zakoni koji se bave imigracionim politikama.

Izbeglice

su osobe koje beže od oružanog sukoba, progona ili masovnih kršenja ljudskih prava. Svaki povratak u zemlju porekla za ove ljude predstavlja realnu opasnost po njihovu bezbednost i život. Njihova životna situacija je toliko teška  i opasna, da se odlučuju da na različite  načine prelaze državne granice u potrazi za sigurnom zemljom u kojoj mogu biti prepoznati kao izbeglice, a što će im omogućiti pristup pomoći države prijema, UNHCR-a i različitih organizacija koje pružaju podršku i pomoć izbeglicama.

Najvažnija međunarodna dokumenta koja definišu izbeglice i njihova prava jesu Konvencija o statusu izbeglica iz 1951. godine i njen Protokol iz 1967. godine, kao i Konvencija o izbeglicama Organizacije afričkog jedinstva iz 1969. Konvencija o statusu izbeglica definiše ko je izbeglica i osnovna prava koje države potpisnice treba da obezbede izbeglicama. Najvažniji princip iz ove konvencije je da izbeglice ne smeju da bude proterane ili vraćene u situaciju u koju bi njihovi životi i sloboda bili ugroženi. Izbeglice, na osnovu ovih međunarodnih dokumenata, imaju pravo na efikasan i pravičan pristup postupku azila, kao i na druga prava koja će im omogućiti bezbedan i dostojanstven život.

Tražilac azila

je stranac koji za sebe tvrdi da je izbeglica i koji je podneo zahtev za azil o kojem tek treba da se odluči. Veliki broj država ima uspostavljene nacionalne sisteme azila u okviru kojih se utvrđuje ko ispunjava uslove za međunarodnu zaštitu. Dakle, azil je oblik zaštite koji Republika Srbija odobrava strancu za kojeg se utvrdi da bi u slučaju povratka u zemlju porekla bio izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju, te bi njegov život, bezbednost ili sloboda bili ugroženi.

Azil uključuje pravo na boravak i druga prava regulisana zakonom.

Identifikaciona kartica (ID)

je dokument koji izdaje Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije (KIRS) u svakom prihvatnom centru za izbeglice sa određenim brojem – šifrom korisnika. Na osnovu izjave o ličnim podacima, identitetu lica u pokretu sa ilegalnim boravkom izdaje se ID kartica i podaci se uvode u bazu podataka KIRS-a. Dobijanjem kartice ostvaruje se pravo boravka u Prihvatnom centru, kampu za koji se korisnik registrovao, a prelaskom u drugi procedura se ponavlja. Prijavom u kamp i ID karticom stiče se mogućnost smeštaja, obroka, medicinske pomoći, ličnih potrepština, mogućnost učešća u aktivnostima okupacionih radionica, psihosocijalne podrške i drugo. Korisnik ID kartice nema vremensko ograničenje kretanja izvan kampa, ali prilikom ilegalnog prelaska u druge zemlje nadležna lica ga mogu legitimisati i na osnovu kartice vratiti u kamp registracije. ID kartica nema vreme isteka važenja ili rok važenja

Balkanska ruta

je put koji obično počinje prelaskom u Tursku, a zatim vijuga ili kroz Bugarsku ili Grčku, preko Albanije, Severne Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, pa do Srbije. Korišćenje balkanske rute kao načina kretanja migranata po Evropi u potrazi za azilom počelo je 2012. godine, kada je EU ublažila vizna ograničenja za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Srbiju i Severnu Makedoniju.

Pushback

je termin koji se odnosi na skup državnih mera kojima se izbeglice i migranti primoravaju nazad preko granice – uglavnom odmah nakon što su je prešli – bez uzimanja u obzir njihovih individualnih okolnosti i bez ikakve mogućnosti da podnesu zahtev za azil. Dakle, to je neformalni kolektivni prinudni povratak ljudi koji neregularno prelaze granicu nazad u zemlju iz koje su prethodno ušli, putem procedura koje se odvijaju van zakonski definisanih pravila u protokolima ili sporazumima koje potpisuju susedne zemlje.

U mnogim slučajevima prisilni povratak se  sprovodi policijskim nasiljem i često je  praćen fizičkim povredama migranata, pretnjama, ponižavanjem, krađom stvari i mobilnih telefona migranata. Povratak se obično vrši na tajan način, često bez obaveštavanja vlasti zemlje koja prima potisnute migrante, stoga obično ne postoji dokumentacija da je došlo do odbacivanja i žrtvama je teško da traže obeštećenje.

Game

označava pokušaj neformalnog prelaska granice. Najčešće se odnosi na prelazak granice koji za cilj ima ulazak u neke od najbližih zapadnoevropskih zemlje članica EU (Austrije i Nemačke, iz kojih dalje odlaze u druge željene zemlje). Game je prostorna taktika koju sprovode izbeglice kao odgovor na nemogućnost legalnog ulaska u EU.