Jedna od pretposlednjih stanica na ovom putu u kojoj predahnu i u kojoj intenziviraju pripremu da “zaigraju” “Igru” je na severu Srbije, u Vojvodini, potez Sombor-Subotica, a u koji ponekad budu vraćeni nakon Igre.

Tu smo se upoznali.

„Ako prođete, pobedićete. Zato to zovemo igrom.“ (objašnjenje 15-godišnjeg migranta iz Avganistana)

Ovo je opasna i okrutna igra. Akcija u kojoj ljudska interakcija ima sve karakteristike igre, uključujući strategije, pobednike i gubitnike, nagrade i kazne, profite i troškove, a iz koje se neki nažalost ne vrate živi ili im se izgubi svaki trag.

U njoj pored igrača/gejmera učestvuju i: vodiči, taksisti, krijumčari, granična policija…

To je taktička igra kombinatorike, šansi i kocke. To je i agonistička, aleatorična, mimikrična vrtoglava igra. Za nju se mora biti fizički spreman – za maratonska hodanja i različite prepreke na terenu: hladnoću, kišu, duboke reke, pse lutalice, divlje životinje, žeđ, glad, graničnu bodljikavu žicu…

Tokom nje se događa da igrači/gejmeri zalutaju u nepoznatom predelu, budu izujedani od divljih ili istreniranih pasa, budu opljačkani, isprebijani, povrede se padom sa žičane ograde, ozleđeni hladnim ili vatrenim oružjem.

U Gejmu se bezbednost i zaštita zamenjuju nasiljem i zastrašivanjem od strane ljudi koji imaju moć. To je igra preživljavanja, odvija se u neprijateljskim, intenzivnim okruženjima. Započinje sa minimalnom opremom, a što duže traje traže se veštine izrađivanja potrebnih alatki, skloništa i prikupljanja potrebnih resursa sa jasnim ciljem prelaska u najbližu zemlju zapadne Evrope.

Za ovu igru potrebno je:

– da ste migrant,
– da imate mobilni telefon,
– da imate sportsku obuću,
– po mogućstvu da imate ranac u kojem su voda, energetsko piće, nekoliko čokoladnih tabli, vreću za spavanje, ćebe ili ćilim
– da imate najmanje od 1000 do 4000 evra